Интервју месеца: Предраг Пеца Петровић, биолог

Први интервју на нашем сајту је интервју са председником Управног одбора Еколошког покрета „Оквир живота“, Предрагом Пецом Петровићем. Наш познати биолог је одговорио на пар тренутно актуелних питања.

 

У каквом је стању животна средина тренутно у свету?

Сви природни ресурси су исцрпљивани од праисторије до данас човековом активношћу. Ваздух је загађен, питке воде је све мање, рудна блага нестају. Земљишни фонд је смањен у квалитативном и квантитативном смислу. Све су то необновљиви ресурси. Још је Рокфелер изјавио: „Највише волим да купујем земљу јер се више не производи!“ Огроман је притисак на геодиверзитет, посебно у контексту експлоатације рудних блага, као и на биодиверзитет- уништавају се врсте и њихова станишта. Посебан проблем биодиверзитета су инвазивне врсте које се данас транспортују широм планете лакше него пре. Човек нарушава природну равнотежу више него икада у историји.

А у Србији?

Природни ресурси нису толико уништени, можда смо у светком просеку, али нисмо ни свесни шта имамо и како то да чувамо, па постоји опасност да уништимо нешто што и не знамо да имамо. Наши простори су посебно богати аутохтоним сортама и расама. Овај сегмент је посебно нарушен процесом глобализације и можемо слободно рећи да је генофонд нарочито начет и нестаје у последње време, а може бити велики производни потенцијал наше земље. Агробиодиверзитет је битна економска ставка о којој не смемо преговарати јер ћемо квалитетно воће и поврће у будућности моћи скупо да продамо.

Посебно се залажете за живот на селу, и то на малим поседима. Зашто?

Урбанизација нарочито негативно утиче на природне ресурсе. Најквалитетнија земљишта постају грађевинске површине. Са друге стране, убрзана је деградације традиционалног начина живота у руралним срединама. Нападнута је филозофија живота са природом и од природе. Мали поседи су чувари ове традиције. Велики поседи треба да се третирају у склопу економских категорија и да плаћају еколошке таксе јер се највише пестицида и користи на крупним поседима. Мали поседи треба да буду посебно субвенционисани и да им се омогући да и даље буду чувари аутохтоних сорти и раса.

Шта мислите о истраживањима никла и сличним подухватима?

Познато је да је још Милош Обреновић ангажовао мудре људе из целе Европе да истраже наша рудна блага. Ја се залажем за то да наша земља буде истражена, да једног дана знамо са чиме тачно располажемо: какве су нам воде, земљиште, па и колико никла имамо. Ту прву фазу испитивања у потпуности подржавам, све друго је за мене инквизиција. Истраживања никла су битна и зато што тешки метали некада могу преко воде и земљишта да се појаве у храни.

Да ли онда подржавате и експлоатацију?

Експлоатација је већ друго питање. Експлоатација је замка у којој је често скупља дара од мере. Потребно је добро измерити добре и лоше стране експлоатације. Немогуће је у потпуности је забранити јер су рудна блага основа функционисања данашњег друштва. Стога не подржавам екстремно мишљење да је експлоатација у потпуности непожељна. Не може се живети од цвркута птица и екотуризма. Експлоатација природних ресурса је нужно зло.

Како проценити да је је експлоатација оправдана?

За то постоје стручне комисије које процењују утицај експлоатације не животну средину. Одговор на претходно питање би важио за неку уређену земљу са строгим законима и контролом. Лично не верујем у поштену експлоатацију у Србији, нисмо ми на том нивоу еколошке свести. Наш проблем су стручњаци који издају своју струку приликом процене утицаја експлоатације на животну средину. Утицај страна заинтересованих за експлоатацију се огледа у куповини стручног мишљења, понекад и веома познатих и еминентних стручњака. Безобзирност страних фирми се нарочито се огледа при експлоатација на просторима ван њихове земље.

Интервју за месец децембар 2014. године: Јован Мемедовић

Joomla templates by a4joomla

Дизајн Воја & Ивана