КЛИСУРА РЕКЕ РИБНИЦЕ
У склопу пројекта „Грађани за СДГ 15.1” финансираног у склопу 1stIMPETUS’ acceleration programme (EUHorizon пројекат br. 101058677), истраживали смо подручје клисуре реке Рибнице, од села Брежђе до села Паштрић. Циљ истраживања је био да дођемо до што више података о живо свету и самим тим да провенимо да ли је биодиверзитет подручја довољно велики, да би смо могли да предложимо проширења заштићеног добра Споменик природе Рибница. Фокусирали смо се на подручје које се простире између две најпознатије пећине: Рибничке пећине у селу Паштрићу и Шалитрене пећине у селу Брежђу.
О КЛИСУРИ РЕКЕ РИБНИЦЕ: Река Рибница припада Колубарском сливу и целом дужином протиче кроз општину Мионицу. Површина слива реке Рибнице износи 115 км2. Настаје од реке Манастирице и Паклешнице у селу Брежђе (локалитет Козомор). У једном делу речног тога се јавља крас, кроз који Рибница пробија клисуру у дужини око 10 километара. Приметан је утицај умерено континенталне климе. Река Рибница је део Холарктичке флористичке области, Евросибирске подобласти.
ЗАШТО СМО СЕ ОДЛУЧИЛИ ДА РАДИМО БАШ У ОВОМ ПОДРУЧЈУ? Србија има мали проценат заштићених подручја и стога је неопходно проширити постојећа и заштити нова природна добра. Неколико аутора је у својим стручним радовима истакло да је површина под заштитом у Рибници неодовољна и да би саму клисуру, њен биодиверзитет и геодиверзитет било потребно заштитити у значајнијем обиму.
Биогеографске карактеристике кањонско-клисурасте долине реке Рибнице су детаљније описане у референци Станојевић, 2009. Цитирамо значајније одељке из ове публикације: “Цео ток реке Рибнице као и велики део клисуре није под заштитом, већ само мањи сектор клисуре око Рибничке пећине површине 28 ха. Већа и боља заштита ове недовољно проучене и врло богате клисуре не би требало да захтева велике напоре, јер је читав простор са својим биогеографским одликама још увек очуван, али уколико у будућности не буде помака у погледу очувања и заштите, нестаће оне ретке врсте које чине део нашег биогеографског богатства. Простор кањонско-клисурастог дела реке Рибнице на основу ове кратке анализе заиста представља, биогеографски, врло занимљиву и вредну целину. Као рефугијално станиште одређених биљака и животиња поседује вредности које се не смеју занемарити. Детаљнија и ангажованија проучавања, адекватна заштита, маркирање и означавање локалитета, веће мере конзервације, уређења и презентације простора су неопходне како би клисура Рибнице добила свој прави и припадајући статус”.
И други аутори су истицали потребу за већом заштитом овог подручја, између осталог, и због изузетног спелеолошког наслеђа (Слика 1). На потезу од Паштрића до Козомора се налази чак 18 спелеолошких објеката, чија дужина се креће у распону од 4 до 255 метар (Лазаревић, 1996). Велики број спелеолошких објеката на само 4 км речног тога представља својеврсну атракцију, али такође и захтева појачане напоре да се предметно подручје заштити (Никић, 2011).
Досадашњи литературни подаци указују на постојање значајног броја врста заштићених на националном и међународном нивоу укључујући: 15 врста слепих мишева (Петровић, 1983), видру (Lutra lutra), лисицу (Vulpes vulpes), дивљу мачку (Felis sylvestris), твора (Mustela putorius), ласицу (Mustela nivalis), грчку жабу (Rana graeca), поскока (Vipera ammodytes), рибарицу (Natrix tesselata), белоушку (Natrix natrix), смукуљу (Coronella austriaca), кратконогог гуштера (Ablepharus kitaibelii), мрмољка (Triturus sp.,) зелембаћа (Lacerta viridis), даждевњака (Salamandra salamandra), поточног рака (Austropotamobius torrentium) и речне шкољке (Unio crassus). Такође је богата у биодиверзитету птица, са доста заштићених врста као што су буљина (Bubo bubo), водомар (Alcedo atthis), воденкос (Cinclus cinclus), поточна плиска (Motacilla cinerea), бела плиска (Motacilla alba), пузгавац (Tichodroma muraria), сива чапља (Ardea cinerea), сиви соко (Falco peregrinus), кос (Turdus merula), чворак (Strunus vulgaris)... (Vasiljević, 1993; Stanojević, 2009). Такође су присутне строгно заштићене врсте паукова (Cicurina cicur, Lepthyphantes leprosus, Porrhomma convexum i Tegenaria ferruginea) (Ćurčić et al., 2020; Deltshev et al., 2002). Присутна се и строго заштићене врсте риба: балкански вијун (Sabanejewia balcanica) и гавчица (Rhodeus sericeus amarus), као и заштићене врсте: Alburnoides bipunctatus, Barbatula barbatula, Barbus balcanicus i Squalius cephalus (Djikanović et al., 2023; Stanojević, 2009).
теристике кањонско-клисурасте долине реке Рибнице су детаљније описане у референци Станојевић, 2009. Цитирамо значајније одељке из ове публикације: “Цео ток реке Рибнице као и велики део клисуре није под заштитом, већ само мањи сектор клисуре око Рибничке пећине површине 28 ха. Већа и боља заштита ове недовољно проучене и врло богате клисуре н
У наредном чланку планирамо да упознамо јавност са методологијом рада коју смо применили у овом подручју и добијеним резултатима.
Референцe:
1. Ćurčić, B. P. M., Deltshev, Ch., Blagoev, G., Ćurčić, S. B., Tomić, V. T.,Makarov, S. E. 200). On some soil and cave spiders (Aranea, Arachnida) from Serbia. Archives of theBiological Sciences, 52(4), 235–242.
2. Deltshev, Ch. C., Ćurčić, B. P. M. & Blagoev, G. A. (2002). The spiders of Serbia. Institute of Zoology, Belgrade, 835 pp.
3. Djikanović, V., Čanak Atlagić, V., Zorić, K., Andjus, S., Ilić, M., Nikolić, V. & Jovičić, K. 2023. Composition of the fish community of the Ribnica River with respect to the conservation status. In: Šebula, S. (ed.) Proceedings of the 30th International Conference Ecological Truth and Environmental Research (EcoTER’23); 20-23 Jun 2023, Stara Planina: Serbia. Book of abstracts, pp. 99-103.
4. Lazarević, R. 1996. Valjevski kras. Pećine, jame, kraška hidrografija. Srpsko geografsko društvo,Beograd. 219 pp.
5. Nikić, Z. 2013. Model zaštite speleoloških objekata na primeru doline Ribnice od Brežđa do Paštrića = A model of cave conservation on the case example of the Ribnica valley from Brežđe to Paštrić. Zbornik radova 7. simpozijuma o zaštiti karsta, Bela Palanka, 2013. = Proceedings [of] 7th Symposium on Karst Protection , 89-94.
6. Petrovic, P. 1983. Prilog poznavanju ljiljaka – Chiroptera, Mammalia – Ribničke pećine kod Valjeva (Contribution to the knowledge of the bat fauna in the Ribnicka pecina Cave, nr. Valjevo). Drugi simpozijum o fauni SR Srbije, Beograd.
7. Simić, S. 2008. Vode Valjevske Kolubare – integralni deo zaštićenih prirodnih dobara. Zaštita prirode, 85/1-2: 53-70.
8. Stanojević, D. 2009. Biogeografske osobenosti kanjonsko klisurastog dela doline reke Ribnice i njihova adekvatna zaštita. Zbornik radova-Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, 57.
9. Vasiljević, B. 1993. Predlog za stavljanje pod zaštitu spomenika prirode Ribnica kao prirodnog dobra odizuzetnog značaja. Beograd: Zavod za zaštitu prirode.